Напомена: Текст је објављен у јануарском броју часописа Delovoy Grozny

У децембру претходне године, лидери Европске уније су усвојили девети пакет санкција против Русије. У оквиру овог пакета санкција, ЕУ је заправо проширила санкциони списак са додатних 168 појединаца  и ентитета по њиховим тврдњама повезаних са војним и индустријским комплексом, и замрзла средства још две руске банке. Осим тога покренут је процес за суспендовање дозвола за емитовање још четири руске телевизије. Потребно је напоменути да се колективни Запад претходних деценија декларативно залагао за слободу говора, односно слободу медија и неприкосновено право приватне имовине физичких и правних лица. Дакле сви поступци које Запад предузима против Русије заправо су противни свим принципима на којима је Запад базирао своју политичку доктрину претходних деценија и због којих је критиковао „диктаторске режиме“. То недвосмислено указује на чињеницу да Запад одређене ставове заступа само на речима, док је у пракси сасвим другачије. Међутим од чињенице да ЕУ губи свој углед али и значај на међународном нивоу, за грађане европских држава много су важнији економско-финасијски губици.

Опширније...

Пише: Стефан Осенкоп, независни аналитичар из Берлина 

Сукоб Русије и Украјине драматично утиче на животни стандард европског становништва. Поред тога, САД користе геополитичку ситуацију да одвоје Европу од Русије и да је ближе повежу себи. Истраживања сугеришу да животни стандард у Европи нагло пада, пре свега као резултат инфлације цена у производњи и потрошњи, економских санкција Европе против Русије, као и због прекинутих ланаца снабдевања који доводе до несташице критичне робе. Иако је порекло ових појава било видљиво у повојима пре почетка војне акције 24. фебруара 2022. године, оне су од тада не само драматично интензивиране, већ се убрзано повећавају.

Опширније...

Пише: Економски експерт Центра за геостратешке студије

Волео бих искрено да сам оптимистичан и да нашим верним пратиоцима зажелим да ова година буде много боља и успешнија од претходне, али ми, на жалост, сурова реалност која нас очекује, то просто не дозвољава. Све моје слутње и предвиђања из ранијих текстова на овом сајту, су се, опет на жалост, показале поприлично тачним, што читаоци, који их нису прочитали, могу лако да се увере. Како се догађаји на светској политичкој и економској сцени све више убрзавају, желео сам овога пута да се у што концизнијем облику позабавим искључиво оним што нас, по мом дубоком убеђењу, чека ове, па делимично и наредних неколико година. У средишту ће, као и раније, бити углавном економски проблеми који очекују свет у овој години, са посебним освртом на Србију, без сувишних економских показатеља. Покушаћу, при томе, да одговорим и на две кључне ствари и то – да ли је тзв. Колективни Запад дошао до своје природне границе раста са својим неолибералним моделом и где су границе раста водећих источних гиганата? Друго је свакако питање борбе нових и старих идеологија и економских концепата, посебно у овој преломној години, питање којем се враћам у већини мојих чланака.

Опширније...