Преносимо са портала: www.euronews.rs

Ако је 2023. била година у којој је вештачка интелигенција постала део мејнстрима, о којој су људи свакодневно разглабали на друштвеним мрежама, радним местима, школама и факултетима, да ли ће у 2024. ова савремена технологија постати саствани део наших налога, канцеларија, и образовних институција?
Најпре се појавио ChatGPT који је за кратко време пригрлио милионе корисника који нису имали проблем да овом четботу постављају неретко немаштовита питања, док су они мало паметнији и сналажљивији схватили да свашта уме Сем Алтманово чедо и да нема краја потенцијалима које нам пружа овај језички модел.

Опширније...

Пише: др Владислав Сотировић

Пролог

Јосип Броз Тито, „највећи син наших народа и народности“, је засигурно једна од најмистичнијих личности балканске и југословенске повеснице. Самопрозвани „маршал“ кога су пречански Срби довели на власт у Београду октобра 1944. г. уз круцијалну помоћ совјетске Црвене армије је 1914. г. ратовао у Западној Србији у аустроугарском мундиру као водник 10. извиђачке чете 25. домобранског пука 42. „Вражје“ дивизије[i] а након Другог светског рата диктаторски је владао својом Југославијом (Титославијом) и то два пута дуже (1945−1980. г.) у односу на владавину краља Александра Карађорђевића Краљевином Срба, Хрвата и Словенаца и Краљевинм Југославијом (1918.−1934. г.). Иако је пре свега (пречанским) Србима имао да захвали за своје устоличење у Београду и функционисању на власти све до смрти ипак Броз није нашао за сходно да ни један једини пут обиђе Јасеновац – највеће стратиште Срба у читавој њиховој повесници иако је више него често пролазио поред њега путем Београд-Загреб. Оженио се Српкињом из Лике, владао из Београда и у Београду сахрањен, а његову смрт су од свих југословенских народа и народности највише оплакали управо Срби – једина југословенска нација коју је доживотни југословенски председник једноставно мрзео.

Опширније...