У суботу 27. априла у Варшави је одржана међународна конференција на којој су учествовали пољски и страни гости на тему „Проблеми европске безбедности – како избећи рат?“

Конференција је уједно била и званично отварање Фондације за грађанске слободе Анджеј Леппер.

Председник Фондације за грађанске слободе (ФГС) Томаш Јанковски, који је скуп отворио кратким уводом о циљевима нове организације, напоменуо је да је назив конференције истовремено и питање које нико од политичара не поставља на насловним странама новина, тј. као да је улазак у рат већ унапред предвиђен и он је само питање времена. Јанковски је подсетио и на примере медијских репресалија над онима који имају другачије мишљење. Он је у наставку говорио о томе да јавност централне Европе потпуно одбацује махинације појединих западних лидера, који подгревају нови сукоб на европским границама, уз реалну претњу да се он претвори у Трећи светски рат.

Учесницима се потом обратила Диана Шошоака, лидер странке СОС Румунија, сенатор и председнички кандидат у Румунији на предстојећим изборима. Супротно имиџу присталица румунског иредентизма, она је у свом говору предложила одржавање мировних преговора између Русије и Украјине у Букурешту и потребу за директним преговорима са Русијом.

Члан пољског парламента из Конфедерације пољске круне Роман Фриц напоменуо је да садашњи облик ратовања заправо не води ничему осим смрти све већег броја младих Украјинаца који су заправо постали жртве политике страних сила.

Он је говорио не о „жељи за миром“ лидера западних држава, већ о покушају да се продужи рат у Украјини. Што представља најозбиљнију претњу безбедности континента од Другог светског рата.

Следећи говорник био је Пшемислав Пјаста, председник Фондације Роман Дмовски, који је са горчином приметио да у ствари мало тога зависи од нас у погледу наставка рата, али чак и у таквим условима морамо да наставимо да се боримо за свест Пољака, а да је репресија система против „мировњака” доказ исправности њиховог деловања.

Учесницима се придружио и пуковник Жак Бод из Швајцарске, бивши обавештајац, који је уливао оптимизам тезом да рат неће прећи границе Украјине, а можда и Дњепра. Он је навео да Руси не намеравају да решавају своје стратешке безбедносне проблеме ратом са НАТО-ом и да њихова стратегија увек оставља могућност ескалације на њиховој страни. Стога су идеје о слању западних снага НАТО-а у Украјину провокативне.

Адам Смех из уредништва Пољске мисли је напоменуо да је рат у трагичној тачки, али да је највећи проблем невољност једне стране да призна пораз. Са њим се сагласио и генерални секретар покрета Пољске левице Влођијер Горки, који је у својој аргументацији истакао да је све резултат неравнотеже снага након завршетка хладноратовске ере.

Јанош Аргељан из међународног одељења мађарске странке Mi Hazank  (мађарски „Наша домовина“), истакао је да се залаже за то да се рат што пре оконча. Он је предложио одржавање референдума на спорним територијама Украјине, чије резултате треба да поштују обе стране.

Тамаш Шекереш, задужен за међународне односе у бугарској партији "Препород", подржао је ову иницијативу и изнео аргументе који доказују да би најбоље место за помирење зараћених страна била Бугарска. Такође је приметио да је рат део разарања словенског јединства, који Англосаксонци користе као оруђе.

Др Едвард Каролчук из Удружења пољских марксиста је заузврат скренуо пажњу на класна питања и олигархијске системе у Украјини и Русији, за које посматрачи кажу да утичу на чудну природу неких акција у текућем сукобу. Кристијан Јахаци, секретар Пољске радничке партије, укључио се у дебату и навео примере бенефиција за раднике, на пример у Русији, повезане са реиндустријализацијом која се неизбежно јавља у вези са рестаурацијом постсовјетске одбрамбене индустрије.

Учесницима се обратио и Конрад Рекас, пољски аналитичар који ради у Шкотској, који је рекао да постоји потреба за пацификацијом Украјине (у изворном смислу те речи), као и заједничко деловање централноевропских земаља на заштити националних мањина у Украјини, укључујући и пољску мањину која живи на „Источним границама“, која је била потпуно занемарена.

У закључку је говорио Роман Блашко, чешки публициста и члан Комунистичке партије Чешке и Моравске, који је скренуо пажњу на сукоб два цивилизацијска модела и неспособност Запада да се помири са губитком некадашње моћи. над доношењем одлука широм света. Он је сугерисао да много зависи од америчких избора ове године и наставка такозване „дубоке државе“ на власти.

Учесници конференције покренули су низ политичких и економских питања која су од интереса за сваког европског гласача, његово благостање и његову визију будућности. Многи говорници су забележили чињеницу пада европског животног стандарда због антируских санкција, војних издвајања, пословне миграције у САД и подршке украјинској пољопривреди.

Учесници су посебну пажњу посветили правима етничких мањина Пољака, Мађара и Румуна, која су прекршиле украјинске власти.

Друга тема о којој се разговарало односила се на могућу војну интервенцију НАТО-а у сукобу у Украјини након изјава Емануела Макрона и других западних политичара. Скренута је пажња на специјалне планове САД и НАТО-а за окупацију западних региона Украјине и о недопустивости таквог развоја догађаја, који Европу ставља на ивицу Трећег светског рата.

Током конференције било је доста дискусије међу учесницима и док су се сви сложили око потребе за миром, различите идеје које су изнете током састанка могу да се рефлектују на читаву пољску политичку сцену.

30. април 2024.